Devizno Trziste

Predmet poslovanja deviznog tržišta je kupovina i prodaja deviza, koje su od značaja za likvidnost privrede u međunarodnim plaćanjima. Kupovina i prodaja deviza na deviznom tržištu, može se vršiti: promptno i terminski.

Kupovina i prodaja deviza na promtpnom tržištu vrši se slobodno, dok kupovina i prodaja na terminskom tržištu može se obavljati samo za konkretan ekonomski posao.

Subjekti na deviznom tržištu su poslovne banke koje imaju ovlašćenja za obavljanje devizno-valutnih poslova i poslova platnog prometa sa inostranstvom.

Devizno tržište predstavlja organizovan sistem kupovine i prodaje deviza koji se obavlja na teritoriji jedne države, a prema pozitivnim propisima dotične zemlje. Kupoprodaja deviza se vrši preko ovlašćenih banaka. Ona se obavlja na međubankarskom sastanku, a to je mesto gde se okupljaju ovlašćene banke i NBS. Najkurentnija strana sredstva plaćanja su: EVRO, australijski dolar (AUD), SD dolar (USD), švajcar-ski franak (CHF), britanska funta (GBP), japanski jen (JPV), kanadski dolar (CAD)…

U širem smislu značenja, finansijska tržišta su milje u kome privredni subjekti i državne institucije (preduzeća i dr.) pribavljaju slobodna novčana sredstva za svoje investicione projekte, ili da upošljavaju slobodne kapacitete i sredstva u cilju sprečavanja inflacije, smanjenja nezaposlenosti i povećavanja stope ekonomskog rasta, odnosno uvećanje finansijske aktive. Prema tome, osnovna funkcija finansijskog tržišta je adekvatna alokacija novca i kapitala u privredi (prema najkvalitetnijim sektorima. Time se podstiče obrt i mobilnost novca i kapitala).

U užem smislu značenja finansijsko trzište predstavlja organizovano trgovanje finansijskim instrumentima.

Finansijsko tržište omogućava:
 Brzo imovinsko i finansijsko restruktiranje subjekata u skladu sa sopstvenim potrebama i delovanjem tržišta,
 Brisanje granice između likvidnih i nelikvidnih sredstava jer sekundarno tržište omogućava likvidnost gotovo svakog člana imovine.
 Disperziju rizika kroz lakše i šire sturkturisanje imovine
 Stalno prilagođavanje ročnosti izvora i plasmana sredstava
 Izbor plasmana prema znacima sa tržišta,
 Stalno menjanje oblika imovine i kombinovanje oblika imovine prema prinosima, i drugim motivima,
 Vrednovanje imovine i kvaliteta svakog učesnika na finansijskom tržištu.

Finansijska tržišta se obično, dele na:
 Tržišta novca i kratkoronih hartija od vrednosti
 Tržište kapitala i dugoročnih hartija od vrednosti

Devizno ili međunarodno tržište je deo ukupnog finansijskog tržista na kojem se prema utvrđenim uslovima i pravilima trguje stranim valutama, tj. razmenjuju devize. Osnovni zadatak mu je da snabdeva učesnike stranim sredstvima plaćanja za plaćanje uvoza i izvoza. Devizni kurs se formira pod uticajem ponude i tražnje i predstavlja cenu jedne jedinice strane valute izraženu brojem jedinica domaće valute. Najvažniji učesnici su velike komercijalne banke, brokeri i dileri specijalizovani za trgovinu devizama, komercijalni kupci deviza. Na deviznom tržištu trguje se uglavnom konvertibilnim devizama. To je tržište potpune konkurencije, jer na njemu sudeluje mnoštvo učesnika, a broj transakcija je veliki.

Transakcije na deviznom tržištu odvijaju se kao:
 Transakcije između komercijalnih banaka i njihovih komitenata.
 Devizne transakcije među komercijalnim bankama u zemlji
 Transakcije komercijalnih banaka sa svojim filijalama u inostranstvu ili s korespodentima u inostranstvu i
 Devizne transakcije medju centralnim bankama radi uticaja na kurseve i na kretanje kapitala.

Cene koje se formiraju na deviznom tržištu su dvojne:
 Ponuđene cene po kojima je kupac spreman kupovati devize
 Zahtevane cene po kojima je prodavac spreman prodavati devize. Razlika među njima je marža.

Kupovina i prodaja deviza na međubankarskom sastanku, može biti promptna (kupoprodaja koja je zaključena odmah i najkasnije u roku do dva dana po zaključenju ugovora) ili terminska (podrazumeva izvršenje ugovorenog posla u periodu od 30 dana do jedne godine po zaključenom ugovoru na deviznom tržištu).

Na tržištu veliku prednost imaju poslovne banke koje su izvršile standardizaciju svog poslovanja usaglašavajući ga sa nekim od priznatih svetskih standarda upravljanja kvalitetom (na pr. serija standarda ISO 9000). Posebno treba istaći da, po proceni u svetu manje od 100 banaka poseduje sertifikat o usaglašenosti poslovanja sa nekim od modela standarda iz serije ISO 9000. I ako ne jedini uslov, uvođenje ovih standarda doprineti će bvankama da podignu na jedan viši kvalitet usluga, pa i da što češće budu (u poziciji deviza) na tržištu.

NB Srbije u deviznom sistemu obavlja zadatke organizacionog i kontrolnog značaja.

Poslovne banke (koje imaju ovlašćenja od NB da mogu obavljati devizne poslove) vode devizne račune preduzeća preko kojih se vrše sva plaćanja i naplaćivanja u poslovima sa inostranstvom.

Međunarodni odnos poslovnih banaka je isključivo tržišni (slobodno organizovanje poslovnih veza, bez mešanja drugih privrednih subjekata ili države), kao i odnos sa svim partnerima (na primer o plasmanu sredstava banke odlučuju isključivo direktor i nadležan odsek u okviru banke).

Poslovne banke, koje imaju odobrenje od NB za poslovanje sa inostranstvom, same organizuju poslovne veze sa korespodentnim bankama i partnerima u inostranstvu; mogu biti osnivači i suosnivači banaka, kompanija i drugih ekonomskih subjekta u inostranstvu (kao i akcionari sa većinskim ili značajnim udelom u drugim bankama i kompanijama).

Написано под: Finansijski Menadzment, Revizija, Uncategorized, berza, devize, dolar, eu, menjacnica, trziste, usd