Kakve ce to pozitivne ili negativne reakcije i posledice imati na svet, kao i same clanice bloka ostaje da vidimo u predstojecem periodu.

Jedno je sigurno, svet iscrpljen preteranom potrosnjom bogatih i sve vecim siromasenjem siromasnih zemalja, krece polako ali sigurno ka globalnoj promeni sistema vrednosti i nacina razmisljanja.

Velike „sile“, „bogate“ zemlje, sada svoju nekadasnju slavu jos uvek mogu zastititi samo uz pomoc oruzja, jer sve mere koje su preduzele da obuzdaju ekonomsku stagnaciju i propadanje nisu dale nikakvih rezultata, osim sto su produbile svetsku ekonomsku krizu i dovele do sve veceg revolta siromasnih zemalja „treceg“ sveta.

Analiticar, kao i sto sama rec kaze mi se bavimo nekim analizama. A kako mi to radimo? Pa na osnovu predjasnjih iskustava i znanja koje smo tokom godina stekli. Da li ce mo doneti prave analize i da li ce se one drugima automatski svideti to je vec nesto sasvim drugo.

Gledajuci ljudsku sujetu kad covek samog sebe prozove za analiticara, onda je siguran da u vecini slucajeva negresi. Zasto je to tako, pa zato sto niko ne voli kada mu se drugi smeju.

Da li ce analiza uvek biti tacna i sigurna. Naravno da nece, svi ljudi grese, i nema toga koji nekada nace pograsiti. Stvari stoje tako da sto je neki posao zahtevniji, to je mogucnost i verovatnoca da ce do greske doci veca.

Sa druge strane, ljudi koji budu ubedjeni da radite dobre analize obicno se ne oglasavaju, citaju i cute, dok oni drugi koji misle da su bolji analiticari od vas, jedva cekaju koju slucajnu gresku da dokazu na sva zvona da eto oni su u pravu.

No netreba se oko toga uzbudjivati, bitno je raditi, vremenom ce sve doci na svoje mesto.

Kupovina i prodaja deviza na promtpnom tržištu vrši se slobodno, dok kupovina i prodaja na terminskom tržištu može se obavljati samo za konkretan ekonomski posao.

Subjekti na deviznom tržištu su poslovne banke koje imaju ovlašćenja za obavljanje devizno-valutnih poslova i poslova platnog prometa sa inostranstvom.

Devizno tržište predstavlja organizovan sistem kupovine i prodaje deviza koji se obavlja na teritoriji jedne države, a prema pozitivnim propisima dotične zemlje. Kupoprodaja deviza se vrši preko ovlašćenih banaka. Ona se obavlja na međubankarskom sastanku, a to je mesto gde se okupljaju ovlašćene banke i NBS. Najkurentnija strana sredstva plaćanja su: EVRO, australijski dolar (AUD), SD dolar (USD), švajcar-ski franak (CHF), britanska funta (GBP), japanski jen (JPV), kanadski dolar (CAD)…

U širem smislu značenja, finansijska tržišta su milje u kome privredni subjekti i državne institucije (preduzeća i dr.) pribavljaju slobodna novčana sredstva za svoje investicione projekte, ili da upošljavaju slobodne kapacitete i sredstva u cilju sprečavanja inflacije, smanjenja nezaposlenosti i povećavanja stope ekonomskog rasta, odnosno uvećanje finansijske aktive. Prema tome, osnovna funkcija finansijskog tržišta je adekvatna alokacija novca i kapitala u privredi (prema najkvalitetnijim sektorima. Time se podstiče obrt i mobilnost novca i kapitala).

U užem smislu značenja finansijsko trzište predstavlja organizovano trgovanje finansijskim instrumentima.

Finansijsko tržište omogućava:
 Brzo imovinsko i finansijsko restruktiranje subjekata u skladu sa sopstvenim potrebama i delovanjem tržišta,
 Brisanje granice između likvidnih i nelikvidnih sredstava jer sekundarno tržište omogućava likvidnost gotovo svakog člana imovine.
 Disperziju rizika kroz lakše i šire sturkturisanje imovine
 Stalno prilagođavanje ročnosti izvora i plasmana sredstava
 Izbor plasmana prema znacima sa tržišta,
 Stalno menjanje oblika imovine i kombinovanje oblika imovine prema prinosima, i drugim motivima,
 Vrednovanje imovine i kvaliteta svakog učesnika na finansijskom tržištu.

Finansijska tržišta se obično, dele na:
 Tržišta novca i kratkoronih hartija od vrednosti
 Tržište kapitala i dugoročnih hartija od vrednosti

Devizno ili međunarodno tržište je deo ukupnog finansijskog tržista na kojem se prema utvrđenim uslovima i pravilima trguje stranim valutama, tj. razmenjuju devize. Osnovni zadatak mu je da snabdeva učesnike stranim sredstvima plaćanja za plaćanje uvoza i izvoza. Devizni kurs se formira pod uticajem ponude i tražnje i predstavlja cenu jedne jedinice strane valute izraženu brojem jedinica domaće valute. Najvažniji učesnici su velike komercijalne banke, brokeri i dileri specijalizovani za trgovinu devizama, komercijalni kupci deviza. Na deviznom tržištu trguje se uglavnom konvertibilnim devizama. To je tržište potpune konkurencije, jer na njemu sudeluje mnoštvo učesnika, a broj transakcija je veliki.

Transakcije na deviznom tržištu odvijaju se kao:
 Transakcije između komercijalnih banaka i njihovih komitenata.
 Devizne transakcije među komercijalnim bankama u zemlji
 Transakcije komercijalnih banaka sa svojim filijalama u inostranstvu ili s korespodentima u inostranstvu i
 Devizne transakcije medju centralnim bankama radi uticaja na kurseve i na kretanje kapitala.

Cene koje se formiraju na deviznom tržištu su dvojne:
 Ponuđene cene po kojima je kupac spreman kupovati devize
 Zahtevane cene po kojima je prodavac spreman prodavati devize. Razlika među njima je marža.

Kupovina i prodaja deviza na međubankarskom sastanku, može biti promptna (kupoprodaja koja je zaključena odmah i najkasnije u roku do dva dana po zaključenju ugovora) ili terminska (podrazumeva izvršenje ugovorenog posla u periodu od 30 dana do jedne godine po zaključenom ugovoru na deviznom tržištu).

Na tržištu veliku prednost imaju poslovne banke koje su izvršile standardizaciju svog poslovanja usaglašavajući ga sa nekim od priznatih svetskih standarda upravljanja kvalitetom (na pr. serija standarda ISO 9000). Posebno treba istaći da, po proceni u svetu manje od 100 banaka poseduje sertifikat o usaglašenosti poslovanja sa nekim od modela standarda iz serije ISO 9000. I ako ne jedini uslov, uvođenje ovih standarda doprineti će bvankama da podignu na jedan viši kvalitet usluga, pa i da što češće budu (u poziciji deviza) na tržištu.

NB Srbije u deviznom sistemu obavlja zadatke organizacionog i kontrolnog značaja.

Poslovne banke (koje imaju ovlašćenja od NB da mogu obavljati devizne poslove) vode devizne račune preduzeća preko kojih se vrše sva plaćanja i naplaćivanja u poslovima sa inostranstvom.

Međunarodni odnos poslovnih banaka je isključivo tržišni (slobodno organizovanje poslovnih veza, bez mešanja drugih privrednih subjekata ili države), kao i odnos sa svim partnerima (na primer o plasmanu sredstava banke odlučuju isključivo direktor i nadležan odsek u okviru banke).

Poslovne banke, koje imaju odobrenje od NB za poslovanje sa inostranstvom, same organizuju poslovne veze sa korespodentnim bankama i partnerima u inostranstvu; mogu biti osnivači i suosnivači banaka, kompanija i drugih ekonomskih subjekta u inostranstvu (kao i akcionari sa većinskim ili značajnim udelom u drugim bankama i kompanijama).

Za plan likvidnosti se koriste iste osnovne informacije i pretpostavke kao i kod plana priliva sredstava i bilansnog plana. Dok plan priliva sredstava poredi predviđeni rashod i prihod, plan likvidnosti razmatra priliv novca: naspram očekivanog prispeća novca (uplate) stavljaju se dospele obaveze plaćanja (isplate).

Planiranje likvidnosti se vrši mesečno, planirani prihodi i rashodi se zbog toga analiziraju za svaki mesec. Odlučujuće je vreme uplata i isplata, a ne datum na računu. Treba uzeti u obzir i sezonska kolebanja u plaćanju, kao i kolebanja koja su specifična za preduzeće.

U zavisnosti od poslovne situacije, poređenje između prispelih plaćanja i obaveza pokazuje višak novca, ili potrebu za novcem. Ovo poslednje se zove i „usko grlo likvidnosti“ i može da ugrozi preživljavanje jednog preduzeća.

VAŽNO ZA PLAN LIKVIDNOSTI:

Planiranje: Planirani promet i rashod (uporedi plan priliva sredstava) ili kupovina i prodaja osnovnih sredstava (uporedi bilansni plan, investicioni plan) treba raščlaniti na one mesece u kojima će biti efektivno plaćeni. Obratite pažnju na vremenska pomeranja između kupovine / prodaje (zaključivanje ugovora) i odgovarajućeg priliva / odliva novca. Obratite pažnju na sezonska kolebanja. Održavajte minimum tekućih sredstava (najmanja likvidnost). Imajte rezervu za nepredviđene izdatke.

Upravljanje: Ozbiljno razjasnite bonitet, pre svega, velikih dužnika. Što pre fakturišite izvršene usluge. Strogo vodite evidenciju opomena i po potrebi ugovarajte plaćanje unapred. Stanje na skladištu održavajte na neophodnom minimumu i ispitajte mogućnost kupovine po porudžbini, kao i isporuke „Tačno na vreme „. Plaćanja isporučilaca su važan sastavni deo upravljanja novcem. To znači: kada je likvidnost dobra treba brzo platiti i pritom potpuno iscrpsti mogućnost popusta. Kada je likvidnost napeta, pokušajte da produžite rokove za plaćanje ili ugovorite delimično plaćanje. Kada radite sa otvorenim bankovnim kreditom (poslovnim kreditom) i, ako je moguće, sva prispeća plaćanja vodite preko odgovarajućeg tekućeg računa. Držite samo malo sredstava na poštanskom čekovnom računu.

Dodatne mere kad dođe do uskog grla u likvidnosti: Odložite sve popravke, izuzev najneophodnijih. Povucite sve investicije. Ipak, obratite pažnju: atraktivnost proizvoda i inovacije moraju ipak da se pospešuju, jer one dugoročno obezbeđuju promet. Lizing, umesto kupovine. Prodajte imovinu (postrojenja, pokretnu imovinu, hartije od vrednosti) koja nije neophodna za funkcionisanje posla. Smanjite svoja privatna uzimanja. Podignite kredit za premošćavanje. Uključite sopstveni kapital.

Bilansni plan je u tesnom uzajamnom odnosu sa planom priliva sredstava (budžetom). Na primer: Kod „aktive“ u bilansnom planu planirana investicija utiče na povećanje osnovnih sredstava. Na „strani pasive“ može da se vidi da li će investicija da se finansira sopstvenim kapitalom ili bankovnim kreditom. Ova investicija pokazuje svoje dejstvo i u planu priliva sredstava: Tako verovatno dospevaju novi troškovi za održavanje i popravke, treba da se izvrši amortizacija, a i troškovi za osoblje mogu da se promene.

VAŽNO ZA BILANSNI PLAN: Prednost je ako bilansni plan radite posle plana priliva sredstava. Izvesne pozicije bilansnog plana mogu svakako da utiču na izmene pozicija koje se odnose na rashod u planu priliva sredstava. Onda bi one morale da se uklope naknadno. U prilogu bilansnog plana navedite eventualne prispele obaveze, kao što su jemstva ili garancije. Takođe treba da navedete i obaveze iz lizinga. Bilansni plan Vam daje pregled finansijskog položaja jednog preduzeća. On dobija dodatnu izražajnu moć ako se analizira pomoću pokazatelja.

Preduzeće može da zapostavi niz drugih instrumenata planiranja, ali ako nema plan priliva sredstava, onda nedostaje važan instrument za utvrđivanje „planiranih zadataka“ za promet i izdatke (troškove). Ovo se posebno odnosi na male firme i individualne radnje.

VAŽNO ZA PLAN PRILIVA SREDSTAVA: Nemojte biti preterani optimisti! Bolje je da se budući promet postavi tako da bude niži, a rashod viši. Najvažnija brojka u planu je iznos očekivanog prometa. On se daje kao prednost za pojedinačne mesece. To olakšava planiranje likvidnosti i pomaže pri kontroli budžeta. Uporedite svoje planirane brojke sa planom priliva sredstava iz poslednje godine. Idite od pozicije do pozicije i razmišljajte o mogućim uštedama. Rashod je u direktnom odnosu sa prometom. Uporedite procentualnu raspodelu rashoda i prometa sa prosečnim vrednostima iz svoje branše! Ovo poređenje se preporučuje kod svake pozicije rashoda.

Kako se vrši kontrola? Kod svakog pojedinačnog instrumenta planiranja porede se realne vrednosti i planirani zadaci. Pritom su se u praksi kao ispravni pokazali sledeći postupci: U tabelama treba predvideti posebnu kolonu za: planirane brojke, realne brojke, odstupanja, tekstualne komentare i mere. Odstupanja izraziti i procentualno! Ona dolaze do izražaja kao apsolutni brojevi. Tekstualne komentare uraditi tako da kratkim, jasnim rečenicama ukažu na uzrok odstupanja. Posebno plan priliva sredstava treba da ima istu konstrukciju kao račun priliva sredstava. To olakšava poređenje između realnih i planiranih vrednosti. Ne kontrolišite samo brojke! Podjednako je važno da se prepoznaju uzroci i da se shvate odnosi.

Kada se vrši kontrola? Plan likvidnosti: ovde se kontrola vrši mesečno; u zavisnosti od situacije u preduzeću. Takođe je dobro da se nedeljno uzporede isplate i uplate. Kod plana priliva sredstava i bilansnog plana vrši se zaključna kontrola kvartalno ili na pola godine, pri čemu se promet proverava mesečno.

Ko treba da bude informisan? O odstupanjima između realnih i planiranih stanja treba razgovarati sa nadležnim radnicima, poverenicima ili savetnicima u banci. Važno je da svi odgovorni zajedno pronađu moguće uzroke odstupanja i da uvedu mere korekcije.

Finansijsko planiranje može da se uradi na dva načina: „Vrh dole”, što znači da poslovno rukovostvo unapred daje planirane brojke i radnici se za to izjašnjavaju. Ili obrnuto, „dno gore”, pri čemu radnici daju planirane zadatke, a poslovno rukovodstvo ih prihvata ili revidira. Finansijsko planiranje se radi krajem poslovne godine. Završetak protekle godine, kao i situacija tekuće godine su poznati i već može dobro da se planira za narednu godinu. Tabele, kao što su na primer radne liste u prilogu ove brošure, treba posmatrati samo kao pomoćna sredstva koja moraju da se prilagode sopstvenim potrebama. Dobro finan-sijsko planiranje se u prvom redu zasniva na razmišljanjima o budućnosti, pri čemu popunjavanje polja brojkama nije odlučujuće. Ukoliko postoji poslovni plan, treba ga uzeti u obzir u finansijskom planiranju.

Između ova tri instrumenta planiranja postoje uzajamni odnosi. Tako na primer, „dobit“ određena u planu priliva sredstava utiče na dužnike u bilansnom planu i na prispeće plaćanja u planu likvidnosti. Ako se uradi finansijsko planiranje, onda se detaljno planira sledeća godina i dobija se grubi pregled za naredne 2 do 3 godine. U vezi sa ovim važi princip: Realno koliko je moguće i detaljno koliko je potrebno. Finansijsko planiranje može da se uradi i za pojedinačne delove i proizvode, a ne samo za celo preduzeće.

Procenjivanje od strane banke: Banka takođe smatra korisnim da firma ima finansijsko planiranje. Planirane brojke pokazuju, naime, da li zbog planiranih investicija postoji dodatna potreba za kapitalom i kada bi mogla da nastupi eventualna teška situacija u pogledu likvidnosti. Banka tada može, zajed-no sa preuzetnikom, da unapred razvije odgovarajuća finansijska rešenja. Istovremeno, banka dobija sveobu-hvatnu sliku o firmi. To, opet, može pozitivno da utiče na dobijanje kredita i na rejting.